Нови Сад, 07.децембар – у Великој сали Скупштине Аутономне покрајине Војводиен данас је представљена Студија о облицима реаговања и ставовима стручњака у поступању са женама жртвама насиља. Студија је резултат пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама у Србији II“, који заједнички реализују Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова, Координационо тело за родну равноправност Владе републике Србије и УН Агенције у Србији.
Представљању Студије присуствовали су покрајински секретар Предраг Вулетић, Милана Рикановић, шефица Агенције UN WOMEN у Републици Србији, сараднице Секонс-а који је реализовао истраживање и представници тужилаштва, центара за социјални рад, образовних и здравствених иснстиуција и установа које пружају услуге женама жртвама насиља.
Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић је рекао да покрајински секретаријат у сарадњи са институцијама и организацијама на свим нивоима, невладиним сектором, медијима… ради на изради и спровођењу родно осетљивих политика, са посебним фокусом на побољшању економске и социјалне позиције жена, превенцију насиља и интеграцију родне равноправности у све секторе рада Покрајинске владе.
Проблем родно заснованог насиља је глобални проблем, али и констатна тема нас у Покрајинској влади, истакао је Предраг Вулетић. „Усаглашеном сарадњом државних институција, међународних организација и цивилног друштва трудићемо се да достигнемо резултате планиране усвојеним стратегијама и резолуцијама“
Студија која је представљена резултат је истраживања је у оквиру пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама у Војводини – 2. фаза“. Циљ истраживања био је утврђивање пракси, разумевања и ставова запослених у релевантним институцијама и организацијама које пружају услуге женама жртвама насиља. Фокус је првенствено био на онима које припадају рањивим групама (тј. женама са села, Ромкињама и женама са инвалидитетом) и женама које су претрпеле специфичне облике насиља (тј. све врсте сексуалног насиља).
Истраживањем су обухваћене институције и организације из свих сектора који чине систем заштите и подршке женама жртвама насиља, а то су социјална заштита, полиција, здравство, образовање, тужилаштво, судство и невладин сектор, и то у десет општина на територији АП Војводине, тј. у Беочину, Пландишту, Иригу, Сенти, Новом Kнежевцу, Житишту, Руми, Темерину, Вршцу и Старој Пазови.
Неки од кључних налаза истраживања су следећи: Представници здравства и образовања се најређе сусрећу са случајевима насиља према женама, а запослени у социјалној заштити, полицији, тужилаштву и судству најчешће, представници свих сектора, са изузетком образовања, често се сусрећу са женама жртвама насиља из сеоских подручја, а нешто ређе са женама ромске припадности, представници социјалне заштите једини су издвојили специфичности рада са женама жртвама насиља из рањивих група, истраживањем су забележене перцепције о областима које је потребно унапредити како би пружање одговара на насиље према женама било ефикасније.
Поред издвојених налаза, резултати истраживања указују на области у којима постоји простор за напредовање, а које су заједничке за све секторе, као и специфичне препоруке за поједине секторе.
