Интервју Предрага Вулетића, покрајинског секретара за UN Women канцеларију у Србији

Интервју Предрага Вулетића, покрајинског секретара за UN Women канцеларију  у Србији објављен на сајту UN Women Europe and Central Asia

ЛИНК ка интервјуу: https://eca.unwomen.org/en/stories/take-five/2022/01/take-five-continuous-education-changes-the-attitudes-and-awareness-of-all-professionals-in-the-system-in-order-to-achieve-zero-tolerance-to-violence

1. На који начин је спровођење пројекта ”Интегрисани одговор на насиље према женама и девојчицама у Србији, фаза 2” утицао на систем заштите и подршке жртвама родно-заснованог насиља и насиља у породици у Војводини?

Војводина у складу са својим надлежностима ради на унапређењу родне равноправности и у складу са тим и на предузимању мера које имају за циљ превенцију и подршку жртвама родно заснованог насиља, пре свега женама и девојчицама. Спровођењем активности у оквиру друге фазе пројекта „Интегрисани одговор на насиље према женама и девојчицама у Србији“, у Војводини је значајно унапређен систем. Пре свега, запослени у свим системима који су задужени са поступање (социјална заштита, правосуђе, полиција, здравство, одразовне институције) сензибилисани су за рад са осетљивим групама жена и поступање у случајевима сексуалног насиља. Чињеница да је обухваћен велики број професионалаца из различитих институција који су прошли исти програм, те стекли иста знања је допринело усаглашавању нивоа њихових знања и развијања вештина. На тај начин се омогућава квалитетнији рад на предметима и ефикаснија сарадња.

2. Kако процењујете напредак у сарадњи институција на покрајинском и локалном нивоу у систему спречавања насиља?

Захваљујући сарадњи са УН Wомен успели смо да умрежимо у многим општинама рад свих органа који су у систему заштите и подршке жртвама родно заснованог насиља и насиља у породици. Сва сазнања, едукације и рад на проширењу свести запослених у институцијама дало је видан напредак у раду са жртвама насиља, будући да су посебно сензибилисани за рад у случајевима насиља и посебно са женама из маргинализованих група а што се види и из поступања у области социјалне заштите где Секретаријат делује као другостепени орган. Сталном едукацијом се утиче на промене ставова и свести код свих људи у систему будући да су ту у питању са различитим нивоима знања, те је неопходно радити на њиховој едукацији и свести како би постигли нулту толеранцију према насиљу. Сарадња још увек у појединим сегментима зависи од појединаца и појединки, односно од личних контаката, пре свега на локалном нивоу. Због тога је важно да институције на покрајинском нивоу постављају пример и руководе се највишим стандардима сарадње и пружања интегрисаног одговора на насиље према женама и девојчицама.

3. Да ли је и како пандемија корона вируса утицала на рад институција у Војводини и да ли су предузимане или се планирају мере од стране покрајинских институција како би се последице по жене и децу жртве насиља умањиле?

Пандемија је утицала на животе свих нас. Институције не могу да занемаре такав обим промена те је прилагођавање рада било неопходно. По нашим сазнањима, све институције су биле спремне за рад под отежаним условима, у складу са препорукама Владе РС. То је значило да су се спроводили различити системи дежурстава, а грађани су били обавештавани путем локалних медија о свим променама и усаглашавањима. По евиденцијама којима располаже овај секретаријат, није забележен пораст насиља за време пандемије, барем не када су у питању пријаве које примају институције.

4. Kоје су, по Вашем мишљењу, кључне промене које је потребно начинити у друштву и систему како би се толеранција на насиље смањила, а жене и девојчице у Војводини и Србији биле безбедније?

Друштвене промене је могуће постићи грађењем нестереотипних ставова од најранијег узраста, развијањем толеранције и поштовања јер се на тај начин мења и систем а помена је трајна и одржива. Један од начина да се то постигне је кроз систем едукације, формалан и неформалан. Формални систем образовања мора садржати програме којима ће се радити на повећању нивоа свести од најранијег узраста. Са друге стране, тренутном систему недостаје рад са насилницима и развијање програма рада са починиоцима чиме би се употпунила заштита и подршка и смањили рецидиви.

5. Kоје су планиране активности и очекивани резултати у оквиру треће фазе пројекта и наставка сарадње са УН Wомен?

Наставак рада на локалном нивоу сматрамо веома важним јер управо тамо грађанке и грађани остварују највећи део својих права. Одабрано је нових десет општина у којима ће се спровести лиценцирана обука и унапредити мултисекторска сарадња применом конференција случаја се доприноси креирању стабилног система. Досадашњим фазама пројекта и са трећом фазом ће бити обухваћено три четвртине територије Војводине. Локални ниво ћемо додатно оснажити подршком у креирању локалних акционих планова. Такође, покрајински ниво ће добити нови стратешки оквир превенције и заштите од родно заснованог насиља према женама и девојчицама који ће бити заснован на досадашњим искуствима и у складу са препорукама домаћих и међународнох тела али и корелирати са стратешким оквиром на републичком нивоу.
Насиље према женама и девојчицама је потпуно неприхватљиво. Задатак свих нас је да наставимо борбу против насиља над женама. Покрајински органи це наставити са унапређењем система како би се смањило насиље према женама и девојчицама.